Biotopski akvarijum 1- osnovni pojmovi
Biotop ili stanište,predstavlja geografski odreðeno mesto sa svim karakteristikama,mikroklime, klime,zemljišta, geološke podloge, vodnog režima, èiji prostor naseljava odreðena životinja ili grupa životinja i karakteristièna biljna zajednica,sa svim prateæim elementima microflore i faune.
E sad šta to u praksi znaèi. Biotop je npr. Jedan karakteristièan tip bukove šume, na odreðenom lokalitetu sa svim prateæim faktorima,životinjama, zeljastim biljkama,ostalim drvenastim vrstama itd.. Ili biotop je npr. Moèvarna zajednica rogoza ,trske sa Nuphar luteumom –žutim lokvanjem i ribama ,žabama,pticama i insektima sa svim ekološkim, gore pomenutim faktorima.
Mnogi akvaristi pod biotopom smatrajuu npr. Južnu Ameriku,Ehinodoruse, Diskuse ,Neonke i sve to lepo ukombnovano ali ona je daleko daleko širi pojam. Toliko širok da ima više miliona razlièitih biotopa.
Treba voditi raèuna o ovim stvarima, mada je jako teško napraviti neki tipièan biotop u akvarijumskim uslovima. Pre svega zbog znanja akvarista i dostupnih informacija, jer prièa o biotopskom akavrijumu poèinje u èitanju knjiga i skupljanju podataka o tome šta ,gde ,i sa èim živi u odreðenoj sredini. A literatura se èesto javlja kao ogranièavajuæi faktor. Pre svega zbog toga što klasièna akvaristièka literatura ne sadrži precizne informacije o taènim staništima,rasprostranjnosti i zajednicama u kojima žive akvarijumske biljke ,ribe i ostali organizmi. Za ove informacije treba konsultovati mnogo širu i detaljniju literaturu zoološku ,botanièku i fitocenološku(Fitocenologija je nauka o biljnim zajednicama) ,a ovo opet zahteva da akvarista bude ozbiljan temeljan,principielan i rešen da u svom akvarijumu ima stvarno parèe nekog stvarnog i specifiènog biotopa .E zato se najèešæe napravi jedan veliki akavrijum,posade se Echinodorusi,puste se neonke , diskusi i èistaèi iz familija Callithidae i Loricaridae i napiše biotop Južna Amerika,ili se još gore, zbog diskusa napiše npr. Biotop Rio Negra, bez obzira na to odakle potièu druge vrste.
Osnovna stvar kod poèinjanja formiranja jednog biotopa nije izbor vrsta koje se mogu ukombinovati i nije estetski efekat koji se može postiæi i nije izbor riba i prilagoðavanje akavrijuma njima. Osnovno je fokusirati se na odreðeno podruèje pa iz niza biotopa i staništa izabrati jedno koje se sa uspehom može reprezentovati u našem akvarijumu. Pre svega utvrditi klimatske i mikroklimatske uslove,zemljište ,geološku podlogu i vodni režim-na osnovu ovoga ustanoviti temperaturu i parametre vode, a poštovanje tih parametra može se izostaviti jedino ako se radi o vrstama koje se mogu prilagoditi uslovima koje mi možemo a postignemo. Npr. Nemože se formirati biotop koji æe sadržati diskuse,u hladnijoj vodi, ali se može napraviti u vodi èiji parametri ne reprzentuju njihovo stanište jer se oni mogu uspešno gajiti i tvrdoj i neutralnoj vodi.
Isto tako u zavisnosti od staništa treba podesiti i režim svetla ,izabrati izmeðu drveta ili kamena. Uskladiti boju i granulaciju peska.Ustanoviti visinu vodenog stuba.Ukratko u svemu treba vodti raèuna o prirodnom ambijentu odreðenog uskog podruèja koje reprezentujemo.
Takoðe ne mogu se u biotopski akvarijum koji treba da reprezentuje stanište Diskusa ubaciti hladnovode ribe iz potoka basena Rio Negra ,Amazona ili Parane-Corydorus sp ili veæina Loricaridae vrsta jer jednostavno ne spadaju tu.Zato se pravi biotoski akavrijum može lako svesti na vrsni akvarijum u kome æe biti zastupljena samo jedna vrsta riba, ako je teško tu vrstu uskladiti sa ostalim kaoje imamo u ponudi.
Kad se spomenu biljke i biotopi tu èesto treba biti još više obazriv. Npr.sve Cryptocoryne žive u južnoj Aziji,ali koja gde živi taèno i kakve vode naseljava i sa kojim vrstama gradi zajednice,to je veæ jako komplokovano pitanje koje zahteva mnogo konsultovane literature. Primer je vrsta Cryptocoryna ciliata koja naseljava potoke tropskih šuma Malajskog poluostrva i gradi zajednice sa Cryptocoryne nurii, Barclayom montleyi i Barclayom rotundifoliom. A ceo biotop su ustvari plitki potoci dubine do 30 cm, veoma uski i brzi, na lateritima, što dovodi do ph 4.8 i dh ispod 1 .,temperature 26 c. Ali ta ista Cryptocoryna ciliata zna da zakompikuje stvari, pa se javlja i u stanišima koja su nastala sekundarno, posle seèe tropskih šuma i regulacije vodenih tokova, u vodi koja je malo dublja i toplija, ali ovoga puta sa Limnophylom indicom ,Eleocharis vrstama i Blyxom. U ovoj situaciji C.ciliata predstavlja otpornu i prilagodljivu vrstu koja pruža moguænosti za veliki broj kombinacija . Dok je Barclaya zahtevna vrsta koja zahteva tipièan biotop sa uslovima u kojima i inaèe u prirodi raste. Takoðe Barclaya je zahtevna i u akvaristièkom smislu, i jednostavno ne uspeva u tvrdoj vodi,a èesto neuspeva ni u vodi izna 6.8 ph.
Još je teže kombinovanje Aponogetona, npr. Madagascariensis raste takoðe u senovitim potocima ,sa mekom vodom kisele reakcije, koji imaju malo hladniju vodu do 22 c, a veoma je to teško uklopiti sa ostalim biljkama. Zato treba ispitati njegovo prirodno stanište i kombinovati ga sa biljkama koje inaèe rastu u njegovom okruženju.
Iz ovoga valja izvuæi zakljuèak da pri izboru biotopa koji æemo reprezentovati moramo itekako imati iskustva i znanja vezana za zahteve koje moramo ispuniti, i baš zbog tog kombinovanja treba izbegavati zahtevne vrste,ako nemamo dovoljno iskustva sa njima
Treba znati i da se dosta biljaka ponaša sezonski i da dosta biljaka spadaju u tzv semiterestriène, a ako planiramo biotop sa njima moramo ili napaviti paludarijum ili postaviti otvoren tip akvarijuma- za Echinodoruse bleheri,cordifolius,grandiflorus,ali takoðe i za Anubias vrste, koje naseljavaju bistre i plitke potoke basena reke Kongo i uglavnom svoje lišæe razvijaju iznad vode .
Još jedno pitanje se postavlja vezano za biotope. A to je pitanje korovskih biljaka koje su tipiène za jedno podruèje ,a vremenom su se uz èovekovu pomoæ proširile i na druga staništa. Tako da sada jesu deo neke zajednice ali kao i svaka sekundarno unešena otporna i prilagodljiva ,vrsta ponašaju se na naèin koji remeti stabilnost zajednice. To je primer Valisnerije giganteae u jezeru Viktorija i Malawi ili primer Hygrophyla vrsta u Moèvarama Severne i Srednje Amerike. Te biljke iako su sada deo nekih staništa ne mogu se opisati kao karakteristiène za dati prostor jer svojim intenzivnim rastom uništavaju ili znatno modifikuju zajednicu i stanište u koje su unete,najèešæe zagušujuæi ostale vrste koje se tu prirodnio javljaju.Zato bi se po mom mišljenju njihova upotreba u biotopima iz koje one izvorno ne potièu ,iako ih u njima sada ima zaslugom èoveka, trebala izbegavati.
Uglavnom biotopski akavrijum je nešto što se više vezuje za nauku nego za umetnost, prava lepota ovakvog akavrijuma je u tome što na autentièan naèin stavlja deo neke prirodne celine u naš dom. A to je i njegova glavna vrednost koju treba naglasiti. Od njega ne treba oèekivati neki sjajan aquascape, veæ skladnu, uravnoteženu i autentiènu, prirodnu celinu.
Autor-Vojs
|