AKVARISTIKA Akvarijum Centar Proizvodi Biljni akvarijumi Tekstovi Baza biljaka Slike akvarijuma stari FORUM Pretraga May 25 2017 01:27:08
Ponuda ribica - cene

 
Juwel akvarijumi
 
Akvarijum Centar

 
Kanister filteri

 
Izrada akvarijuma

 
Vrste algi
UPOZNAVANJE SA ALGAMA I UOBI?AJENI RAZLOZI ZA NJIHOVI POJAVU


Pitanja i odgovori
Šta podsti?e slatkovodne alge u biljno ure?enom akvarijumu ? Alge ?e se razvijatu uvek ako imamo nauravnoteženi akvarijumski sistem. Šta uzrokuje ovako nestabilan i neuravnotežen sistem ? Isto ono što je od velikog zna?aja za sam pravilan razvoj biljaka a to su: NO3, PO4, CO2, mikro i makro elementi

U ranijem dobu razvijanja akvaristike mislilo se da NO3 i PO4 imaju posebnu ulogu u razvoju algi, me?utim u nekoliko navrata je dokazano da navedene hranljive materija (?ak i ako se predoziraju) ne stvaraju pojavu algi. Naprotiv u smanjenim koncentracijama navedenih elemenata, postoji ve?a mogu?nost za pojavu algi.
Pravi razlog za pojavom algi ipak leži na drugom mestu, najve?u grešku akvarista može da napravi ukoliko po?ne sa smanjivanjem nutrijenata kao potencijalnim izaziva?em algi, takva metoda naglog smanjivanja nutrijenata ?e da pospeši razvoj algi.
Pravi razlozi za pojavom alge leže u:

1. Niskom nivou O2
2. Nedovoljna cirkulacija vode
3. Organsko gomilanje
4. Ne ciklirani akvarijum

1. Nizak nivo O2 u vodi može biti prouzrokovan sa visokim temperaturama (letnji period), zaprljan filter, slabo strujanje vode.

2. Nedovoljna cirkulacija vode može da dovede do lošeg transportovanja hranljivih materija, iako se redovno pažlivo dodaju adekvatne koli?ine CO2, NO3, PO4. Strujanje vode mora biti adekvatno da bi se ove hranljive materije dostavile svim biljkama, ja?e pumpe, ve?i broj pumpi sve u zavisnosti od veli?ine I ure?enja akvarijuma, ovo se posebno odnosi na jako ubiljene akvarijume.

3. Organski otpaci se vremenom gomilaju, u ovo se ubraja višak hrane za ribe, riblji izmet kao nusprodukt metabolizma, truli listovi, itd. Puževi I mali rakovi mogu u mnogome da pomognu u razlaganju ovih organskih otpadaka, i oni predstavljaju svrsishodnu kariku u lancu.

4. Ne ciklirani akvarijum, zna?i prebrzi start bez razvijenih nitrifikacionih bakterija unutar filtera tako?e dovodi do potencijalne opasnosti od stvaranja algi.

Ne ubiljeni ili slabo ubiljeni akvarijumi
U ovakvim akvarijumima višak organskih materija i amonijakamože da rezultira pojavom algi.. Redovne nedeljne promena vode (25-50%), stvaranje umerene agitacije površine kako bi se postigla bolja razmena gasova, održavati adekvatan protok vode i redovno ?iš?enje filtera najbolja su rešenja za održavanje akvarijuma bez algi.
Amonijak (NH3), amonijum (NH4) i nitrit (NO2) treba održavati na 0 ppm. Nitrat (NO3) nivo treba održavati ispod 30 ppm. Fosfate (PO4) nivo treba odrežavati ispod 0,5 ppm.
Svetlo ne bi trebalo da radi duže od 10 sati dnevno. Treba imati na umu da alge korist jako svetlo, treba se truditi da prilikom izbora lokaciej za akvarijum to bude u nekom yasen?enom delu našeg životnog prostora, zna?i dalje od prozora da bi se izbegli prirodni izvori svetlosti. Direktnim izlaganjem sun?evim zracima pove?avamo šansu pojave algi u akvarijumu.

Ubiljeni akvarijumi
Ubiljeni akvarijumi su malo složeniji, jer se ne treba brinuti samo za ribe, tu su i biljke. Istina je da ?e biljke donekle održavati kvalitet vode, ali šta se doga?a kada odjednom doživimo naglo nagomilavanje algi , postavlja se pitanje, kako je to mogu?e ?.

Šta pruzrokuje pojavu algi u ubiljenom akvarijumu ?

U nekim tekstovima se može nai?i na podatak da pojavu algi u ubiljenom akvarijumu prouzrokuje prekomeran nivo hranjivih materija kao što su NO3 i PO4 uglavnom se u tim tekstovima navodi da se treba smaniti nivo hranljivih materija. Naj?eš?e smanjivanje NO3 i PO4 uglavnoim dovodi do još ve?e ekspanzije algi u akvarijumu što nas još više dovodi u probleme.
U jako ubiljenim akvarijumima sam produkt ribljeg metabolizma (riblji izmet) sam po sebi nije dovoljan za uspešan i pravilan razvoj biljaka bez prisustva algi. Biljka se sli?ne ljudima, zahtevaju umerenu i adekvatno izbalansiranu prihranu da bi se uspešno i pravilno razvijale.

Naj?eš?i mogu?i razlozi za pojavu algi u akvarijumima.

1. Neciklirani akvarijum

Kod ve?ine novih neiskusnih akvarista alge se pojavljuju u prva 2 mesec po pokretanju akvarijuma. U novoformiranim akvarijumima naj?eš?i nedostatak ujedno i pojava algi jesu upravo korisne bakterije koje pomažu u balansiranju ?itavog sistema. Navedene bakterije imaju ulogu u organskoj razgradnji, u?estvuju u nitrifikacionom procesu.
Da bi se izbjegli problemi takvog tipa u po?etku se koriste preparati ili se koristi filter masa iz nekog ve? cikliranog akvarijuma.

Pošto biljke rastu puno bolje u hranjivoj podlozi uglavnom se preporu?uju brendirane ve? gotove hranljive podlogee koje su uglavnom dostupne u svim malo bolje opremljenim akvaristi?kim radnjama. Ovakve gotove podloge uglavnom sadrže razne korisne bakterije koje su uklju?ene u razgradnju organskih materija, uklju?ene su jednim delom i u , redukciju i oksidaciju teških metala i gasova koji se mogu stvoriti unutar same podloge usled raspadanja organskih materija. To zna?i da se koris?enjem obi?nih podloga tipa pesak ili šljunak ne uspostavlja odgovaraju?e okruženje za vodene biljke posebno pri slabom osvjetljenju odnosno takozvanim low-tech ure?enim akvarijumima.

Komercijalne akvarijumske podloge kao što je ve? navedeno u sebi sadrže neke od korisnih bakterija koje potpomažu u procesima koji se odvijaju unutar akvarijuma, da bi se sve odvijalo kako treba potebno je uraditi odre?ene pripreme. One se sastoje iz pripreme podloge, neophodno je podlogu potopiti u zasebnu posudu na 1 do 2 meseca, na ovaj na?in izbegavamo zamu?ivanje akvarijumske vode, pored toga možemo da izbegnemo i naglu pojavu algi u još ne zacikliranom akvarijumu jer ?e tek natopljena akvarijumska podloga da ispusti u vodu ve?e koli?ine hranljivih materija koje ?e alge da iskoriste.
U toku samog procesa pripremanja podloge neophodno je dodavati vodu ukoliko do?e do njenog isparavanja jer podloga mora da ostane potopljena u toku celokupnog procesa pripreme.
Uz sve ove pripreme neophodno neophodno je da se voda kojom se puni akvarijum tako?e pripremi odnosno ona treba da bude nehlorisana, ovo se može posti?i na razne na?ine, upotrebom preparat za to ve? namenjenih, aerizacijom ili jednostavnim odlaganjem vode u zasebne posude u kojima ?e voda da stoji da bi se za nekoliko dana voda sama oslobodila hlora.
Voda se dodatno može pripremiti zagrevanjem na oko 26 c, ovako pripremljenu vodu možemo dodavati u akvarijum.

2. Neadekvatna cirkulacija vode unutar akvarijuma

Kvalitetna cirkulacija vode je od velike važnosti za kvalitetno funkcionisanje ?itavog eko sistema. Uz adekvatnu cirkulaciju ravnomjerno ?e se raspodeliti hranjive materije koje ?e lakše biti dostupne biljkama. Orijentaciono se uzima da je potrebno da se voda unutar akvarijuma prociklira izme?u 5 i 8 puta u toku jednog sata, naravno ovo se uzima orijentaciono sve u zavisnosti od samog ure?enj. Neki akvaristi preferiraju ja?e strujanje vode, dok drugi više preferiraju slabije strujanje, iz ovog se da zaklju?iti da se to svodi na empirisku metodu.

Površinska agitacija ?e osigurati adekvatnu razmenu gasova unutar vode akvarijuma i ambijenta izvan akvarijuma ujedno spre?i?e pojavu tankog filma koji se može pojaviti na samoj površini nakon formiranjaDodavanje CO2 u vodu uz adekvatno osvetljenje omogu?ava biljkama process fotosinteze u kojem je nusprodukt O2 koji je opet preko potreban ribama i ostalim stanovnicima u akvarijumu. U letnjem period najve?i neprijatelj biljkama i ribama nije povišena temperature ve? upravo neadekvatna cirkulacija vode i razmena gasova.
U ubiljenim akvarijumima neophodno je održavati visok nivo O2 isto kao što je neophodno održavati i visok nivo CO2.

3. Neuravnoteženosti izme?u nivoa svetlosti, CO2 i ostalih nutrienata

Za pravilan rast biljaka neophodni su makro elemenati: ugljenik (C), kiseonik (O), azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i sumpor (S), od mikro elemenat: gvož?e (Fe), mangan (Mn), cink (Zn), bakar (Cu), bor (B), nikal (Ni), hlor (Cl) i molibden (Mo).
U odnosu na mikro hranljive elemente biljke imaju ve?e zehteve prema makro elementima. Makro i Makro hranljive materije može biti dodavan u akvarijume preko ve? gotovih komercijalno dostupnih preparata gde su svi elementi izbalansirani ili ih možemo dodavati pojedina?no po potrebi. Mora se naglasiti da postoji razlika izme?u doziranja hranjivih materijau akvarijume sa samo nekoliko biljaka i gusto ubiljenih akvarijuma, naravno ulogu imaju i vrste biljaka koje se koriste, neke biljke su manje a nake su više zahtevne po pitanju hranljivih materija.

Jedna od bitnih stavki koje moramo uzeti u obzir je vrsta osvetljenja ujedno i postavka osvetljenja iznad akvarijuma. Samo postavljanje izvora svetla može biti nisko, srednje ili visoka postavka svetla iznad akvarijuma.
Ja?i intezitet svetla ubrzava rast biljaka, srazmerno sa ubrzanim rastom dolazi i do ve?eg trošenja hranljivih materija.
Ubiljeni akvarijumi su kompleksni i dinami?ki ekosistemi, koji u najve?oj meri zavise od nas. Priroda nema puno utjecaja na ove izolovane ekosisteme, iz tog razloga smo odgovorni ukoliko do?e do napretka ili nazadovanja unutar ekosistema.

Biljke trebaju stabilne nivoe hranjivih materija da bi imale kvalitetan napredak. Uspostavljanje ove ravnoteže pada na akvaristu, on je taj koji mora na?i tu ravnotežu u tom procesu ne postoji jedinstvena formula, neophodno je eksperimentisati i prona?i adekvatni balans.

Donekle se možemo orijentisati na osnovu slede?ih primera:

Intezitet akvarijumskog svetla:

Niski inteziteti se kre?u izme?u 0,3 do 0,5 W / L
Srednji inteziteti se kre?u izme?u 0,5 do 0,8 W / L
Visoki inteziteti se kre?u od 0,8 W / L ili više

Kako izra?unati neophodan intezitet svetla?

Podelite ukupnu snagu akvarijumskog osvetljenja izraženu u vatima sa zapreminom akvarijuma izraženu u litrama na taj na?in se može dobiti odnos svetlo zapremina.

Primer:
Akvarijum od 180 litara i ima 2 x 30 W fluoroscentnih cevi.
2x30 W = 60 W
60 W podeljeno sa 180 L = 1.25 W / L = 0,33 W / L
Po ovom izra?unavanju dobijamo da je ovo low-light akvarijum

U zavisnosti koji na?in osvetljenja izaberemo dobijamo razli?iti tip akvarijuma:
Low-light
Medium-light
High-tech
Unutar ove podele možemo uraditi još jednu podelu koja se zasniva na na?inu prihrane i dodavanja ili nedodavanja CO2. Iz toga proizilazi slede?a podela:
Low light-Low-tech Ukoliko imate jako zauzet život, dugo radno vreme uopšteno zauzeti ste i nemate puno vremena za ?este i redovne promene akvarijumske vode.
U tom slu?aju, najbolje je odabrati Low light-Low tech ure?en akvarijum, koje treba svega nekoliko promjena vode godišnje.
Iako biljke najviše hranjivih materija dobijaju preko podloge moramo imati na umu da se podloga osiromaši hranljivim materijama nakon otprilike 6 do 12 meseci. Kako bi se ovo spre?ilo neophodno je u akvarijum dodati peko suvih ili te?nih preparata umerene doze makro i mikro elemenata.
Low light-High-tech Ovaj metod zna?i manje svetla, manje hranjivih materija,redovno dodavanje CO2.I za ovaj tip akvarijuma važi isto pravilo o povremenom dodavanju suvih ili te?nih preparata odnosno dodavanjem odre?ene doze makro i mikro elemenata.
Zamena vode se svodi na nedeljne ili dvonedeljne promene vode, što je znatno ?eš?e i zahteva više obaveza u odnosu na prethodni Low light-Low tech.
High light-High-tech Ako je izbor pao na ovaj tip ure?enja u ovom slu?aju neophodno je hranljiva podloga, ja?i intezitet osvetljenja, shodno ovome ide i redovno dodavanje makro i mikro elemenata, redovno dodavanje CO2, redovne i velike promene vode nedeljno kako bi se spre?ila prekomerna doza hranljivih materija.
Jedan od najboljih na?ina za doziranje hranjivih materija je poznata kao EI (Estimative Index), koji je izumio i popularizirao Tom Barr.

Za moj 160 litara High-tech gusto ubiljen akvarijum sa do 0, 8 W / L primenjivao sam slede?i na?in doziranja:

CO2 oko 4 mehuri?a u sekundi, stanje pratiti preko Drop Checkera (25-30ppm).

Utorak - (nakon što je 50% ukupne zapremine vode promenjeno) 1 / 2 kafene kašike KNO3, 1 / 8 kafenih kašika KH2PO4.

Srijeda - 10ml Tropica Plant Nutrition

?etvrtak - 1 / 2 kafene kašike KNO3, 1 / 8 kafene kašike KH2PO4

Petak - 10ml u Tropica Plant Nutrition

Subota - 1 / 2 kafene kašike KNO3, 1 / 16 kafene kašike KH2PO4

Nedjelja - 10ml u Tropica Plant Nutrition

Ponedjeljak ? Ništa nisam dozirao

Utorak je uzet kao dan sa kojim se po?inje od po?etka ( zamena 50% vode i hranjiva promena re-doziranje kao što je gore navedeno).

Ve?ina biljaka mogu rasti pod sva tri navedena svetlosna uslova, ukoliko CO2 nije ograni?avaju?i faktor. Na primer Hemianthus calitrichoides Kuba (HC) treba jak intezitet svetla da bi mogla da se razvija u prvom planu i da formira tepih. To nije istina! Ova biljka može da se razvija i ukoliko imamo slabiji intezitet svetla, ukoliko CO2 nije ograni?en. U CO2 ograni?enom sistemu HC kao i mnoge druge biljke ?e rasti prema gore pokušavaju?i da dopre do iznad površine vode gde je dostupan atmosferski CO2. Mnogi imaju mišljenje da biljke kada rastu prema površini zahtevaju ja?i izvor svjetla to nije uvek pravilo.
Naj?eš?i razlog da biljke razvijaju svoje izdanke prema površini je upravo u nedostatku CO2, isto se dešava ukoliko imamo I pojavu topljenja listova, u oba slu?aja naj?eš?i razlog je nedostatak CO2.

4. Nedovoljna akvarijumska higijena i održavanje sistema

Nakon završenog procesa cikliranja akvarijuma dolazi do sve ve?eg gomilanja organskih materija što dovodi do zagušivanja filter mase unutar filtera, biljna masa se pove?ava do to?ke gde akvarijumsko održavanje postaje neophodno.

Od tog momenta neophodno je redovno menjanje vode, prilikom svake izmene vode preporu?uje se sifoniranje podloge. Nema potrebe za dubinskim sifoniranjemu jako ubiljenim akvarijumima da ne bi došlo do pomeranja i eventualnog ošte?ivanja korenskog sistema, dovoljno je da se pokupe otpali listovi i vidljive ne?isto?e na površini podloge.
Filter u akvarijumskom sistemu ima ulogu da ukloni ne?isto?e koje se nalaze u vodi, nutrifikacione bakterije koje su nastanjene u filter masi potpomažu razgradnju organskih materija.
Spoljni filteri su funkcionalniji od unutrašnjih filtera, jedan od razloga je što spoljašni filter zadržava svu prikupljenu ne?isto?u izvan akvarijuma, što nam olakšava samo ?iš?enje filter mase.
Za?epljen filter ima smanjenu cirkulaciju, treba ih ?istiti redovno, koliko ?esto zavisi od vrste pumpe odnosno snage same pumpe i od kapaciteta filter mase. Naravno ne smemo zaboraviti ni koli?inu riba unutar akvarijuma, ukoliko je ve?a koli?ina riba u akvarijumu tada ?e i samo prljanje akvarijuma biti ve?e u odnosu na akvarijume u kojima je manje riba.
Prilikom ?iš?enje filtera odnosno filter mase potrebno je obratiti pažnju da se filter masa ne pere sa vodom koja sadrži hlor. Voda koja sadrži hlor može smanjiti koli?inu korisnih bakterija koje su oformljene unutar filtera.

Periodi?na promena vode je vrlo važna i preporu?uje se obavljati je na nedeljnom nivou, ovo se uglavnom odnosi na High light-High-tech tip akvarijuma.
High-tech tipovi akvarijuma zahtevaju ?esta doziranja hranljivih materija (3x nedeljno) iz tog tog razloga se upravo preporu?uje nedeljna promena vode kako ne bi dolazilo do prekomernog nagomilavanja hranljivih materija.
Low-tech tipovi akvarijuma ne zahtevaju tako redovne zamene vode, jer je kod njih dodavanje hranljivih materija re?e, iz tog razloga teže može do?i do nagomilavanja istih.. Kod low-tech akvarijuma dovoljno je menjati 50% vode svakih 2 meseca.

5. Ostali na?ini suzbijanja prekomernih naslaga algi

Odre?ene vrste organizama koji se drže u akvarijumima ribe i rakovi tako?e mogu ušestvovati u održavanju higijene u akvarijumu.

Jedan od favorita je ra?i? Caridina multidentata (bivši C. japonica), ovu vrstu ra?i?a je popularizirao Takashi Amano. Ta kozica je vrlo delotvorna kada je u pitanju kon?asta alga. Pored toga što ova vredna kozica jede alge hrani se i ribljim ostatcima i ribljim otpadom, kozice sve ovo razgra?uju na prostija jedinjenja.
Otocinclus vittatus je riba koja naraste svega 3,5 do 5 cm, vrlo je koristan stanovnik akvarijuma, hrani se dijatomejama.
Crossocheilus siamensis je još jedan stanovnik akvarijuma koji pomaže u borbi protiv crne bradate alge poznate i pod nazivom BBA. Crossocheilus siamensis je riba koja naraste do 14 cm iz tog razloga nije preporu?ljiva za manje akvarijume.
Nerita sp. je puž koji se sve ?eš?e može na?i u akvarijumima, pored interesantnog izgleda njegova uloga je i u održavanju higijene u akvarijuma. Ova vrsta puža se hrani sa zelenom bradatom algom koja se naj?eš?e javlja na dekoraciji (kamen, drvo) . Prilikom držanja ove vrste puževa u akvarijumu treba obratiti pažnju na njihovu populaciju, naime oni polažu jaja koja su bele boje, nekada ako je populacija prevelika može da do?e do prenagomilavanja jajašaca ove vrste puža i to izgleda neugledno.

VRSTE ALGI I NA?INI TRETIRANJA

Alge su sastavni deo akvarijuma i nemogu?e je osloboditi se algi u potpunosti, alge su neprijatelj koga ne možemo da pobedimo, ali se protiv njih možemo uspešno boriti ako shvatimo na koji na?in možemo da ograni?imo njihov broj i njihovu ekspanziju u akvarijumu tako da ih svedemo na minimum.
Spore algi možemo da nadjemo svuda u sredini u kojoj živimo u zemlji, vodi pa i u vazduhu, znaju?i da se nalaze svuda oko nas onda i nije ?udna njihova pojava u akvarijumima. Jedna od stvari u borbi protiv algi ne smemo da smetnemo sa uma a to je da ?e alge uvek brže i bolje da iskoriste višak hranljive materije nego vaše biljke u akvarijumu . Da bi se ovo spre?ilo u akvarijumu bi trebalo da se nalaze i neke od brzorastu?ih biljaka kao što su Vallisneria spiralis, Sagittaria subulata, Hygrophila difformis i druge, one samim svojim brzim rastom troše višak hranljivih materija iz vode. Za pojavu prekomerne koli?ine algi odgovorna je koli?ina fosfata i nitrata , treba da se trudimo da ih održimo na minimalnom nivou, to se najlakše postiže redovnom zamenom vode i pravilnim hranjenjem riba . Na pojavu algi bitno uti?e sam intezitet svetla i period koliko je dugo akvarijum izložen osvetljenju , za uspešan i pravilan razvoj biljaka je nepotrebno da svetlo radi duži od 12 sati , dok ?e alge rad svetla preko 12 sati vrlo vešto da iskoriste u svoju korist. Za akvarijume u kojima se ne vrši dodavanje CO2 namamo potrebe za jakim osvetljenjem, naravno sa fotoperiodom od 12 sati, u protivnom dolazi do nagomilavanja algi.
I pored svega gore navedenog u tekstu postignutog balansa nemogu?e je osloboditi se algi u potpunosti , postoje i hemiski preparati za otklanjanje algi ali oni resavaju problem samo na kratko vreme alge ?e se vratiti iz prostog razloga zato što uzrok za njihovu pojavu nije otklonjen. Upotrebom hemijskih preparat možemo da uništimo neke od biljaka delimi?no ili trajno i opet se vra?amoi na po?etak u borbi protiv algi.
Da bi se uspešno borili protiv algi u daljem tekstu bi?e objašnjene neke od naj?eš?ih algi koje se javljaju u akvarijumima bilo na podlozi, staklu ili na samim biljkama.

POVRŠINSKA SKRAMA (Surface Scum)



Površinska skrama koja se poneka oformi u svom sastavu sadrži belan?evine nju možemo formulisati i kao Bio-film, uzrok nastanka je naj?eš?e pove?ana koncentracija organskih jedinjenja, slaba cirkulacija i nizak nivo rastvorenog CO2 u void. Niži prosti organizmi se lako razvijaju u ovakvoj sredini, organizmi kao što su razli?iti tipovi bakterija, zoo-spora, protozoa, malih crva i puževa. ?esto se oformljeni bio-film na površini vode vrlo kompaktan teško ga je odstraniti sa opreme koja se nalazi pri površini vode (cevi, greja?i), na površina vode ponekad se formiraju masne fleke, boja može da se kre?e od bledo bele do bledo zelene. U praksi se pokazalo da se ovaj površinski bio-film najlakše uklanja uz pomo? komada papira koji se položi pažljivo po površini tako da se masa nahvata na papir, umesto papira može se koristiti i komad tekstila, ovu radnju treba ponoviti nekoliko puta dok se ve?i deo površine ne o?isti. Nako završetka ovog procesa potrebno je zameniti oko 80% vode sa ve? prethodno pripremljenom vodom, isprati filter masu I postaviti dodatnu pumpu koja ?e da pove?a površinsko strujanje vode ili namestiti sprej bar da vrši poja?ano strujanje vodene površine. Površinska skrama može da se javi u još jednom obliku koji se manifestuje u vidu bledo bele skrame koja se na dodir lako raspada, sama struktura ove skrame je mnogo tanja u odnosu na prethodno opisanu. Sa ovim oblikom površinske skrame se najlakše bori ukoliko se adekvatno postigne talasanje površine vode.

SVILENA ALGA, VODENA SVILA (Spirogyra - Silk Algae, Water Silk)



Svilena alga je dobila ime po izrazito finim nitima koje se fromiraju na listovima biljaka, naj?eš?e se pojavljuje u akvarijumima koji sadrže visoke koncentracije hranljivih materija, visoke koncentracije CO2 ili prejak intezitet svetla. Razvija se veoma brzo stvaraju?i duge upletene niti. Organizmi koji se ina?e hrane sa algama ne pokazuju interesovanje za ovu algu. Ova vrsta alge se manulelno vrlo lako uklanja. Iz nekih empiriskih metoda dolazi se do zaklu?ka da se ova alga uglavnom javlja ukoliko je oslabljen protok unutar filtera. Pravilnim održavanjem filtera (redovnim ?iš?enjem filter mase) ujedno i adekvatnim protokom vode trebalo bi da se izbegne pojava ove alge.Kladofora alga je samo još jedan oblik alge u nizu ve? opisanih algi, strukturno ova alga je sastavljena od gomile niti koje su veoma jake i pojedina?no kratke. Ova alga se pojavljuje na dekoraciju kako na kamenu tako i na drvetu, jedan od glavnih faktora za njen razvoj je direktna izloženost izvoru svetlu, u retkim slu?ajevima ova alga se pojavljuje i na biljkama. Kladofora alga se razvija uglavnom na jednom delu dekoracije što olakšava njeno uklanjanje, dobra filtracija pove?ana doza CO2 i poboljšana cirkulacija vode koja uti?e na bolje raznošenje hranljivih materija po celukopnoj površini akvarijuma. Ova vrsta algi nema prirodnih neprijatelja, ribe izbegavaju ovu vrstu algi.Kladofora alga je samo još jedan oblik alge u nizu ve? opisanih algi, strukturno ova alga je sastavljena od gomile niti koje su veoma jake i pojedina?no kratke. Ova alga se pojavljuje na dekoraciju kako na kamenu tako i na drvetu, jedan od glavnih faktora za njen razvoj je direktna izloženost izvoru svetlu, u retkim slu?ajevima ova alga se pojavljuje i na biljkama. Kladofora alga se razvija uglavnom na jednom delu dekoracije što olakšava njeno uklanjanje, dobra filtracija pove?ana doza CO2 i poboljšana cirkulacija vode koja uti?e na bolje raznošenje hranljivih materija po celukopnoj površini akvarijuma. Ova vrsta algi nema prirodnih neprijatelja, ribe izbegavaju ovu vrstu algi.Kladofora alga je samo još jedan oblik alge u nizu ve? opisanih algi, strukturno ova alga je sastavljena od gomile niti koje su veoma jake i pojedina?no kratke. Ova alga se pojavljuje na dekoraciju kako na kamenu tako i na drvetu, jedan od glavnih faktora za njen razvoj je direktna izloženost izvoru svetlu, u retkim slu?ajevima ova alga se pojavljuje i na biljkama. Kladofora alga se razvija uglavnom na jednom delu dekoracije što olakšava njeno uklanjanje, dobra filtracija pove?ana doza CO2 i poboljšana cirkulacija vode koja uti?e na bolje raznošenje hranljivih materija po celukopnoj površini akvarijuma. Ova vrsta algi nema prirodnih neprijatelja, ribe izbegavaju ovu vrstu algi.

KLADOFORA ALGA (Cladophora algae)



Kladofora alga je samo još jedan oblik alge u nizu ve? opisanih algi, strukturno ova alga je sastavljena od gomile niti koje su veoma jake i pojedina?no kratke. Ova alga se pojavljuje na dekoraciju kako na kamenu tako i na drvetu, jedan od glavnih faktora za njen razvoj je direktna izloženost izvoru svetlu, u retkim slu?ajevima ova alga se pojavljuje i na biljkama. Kladofora alga se razvija uglavnom na jednom delu dekoracije što olakšava njeno uklanjanje, dobra filtracija pove?ana doza CO2 i poboljšana cirkulacija vode koja uti?e na bolje raznošenje hranljivih materija po celukopnoj površini akvarijuma. Ova vrsta algi nema prirodnih neprijatelja, ribe izbegavaju ovu vrstu algi.

CRNE (BRADATE) ALGE



Crne bradate alge poznate i kao crvene alge mogu da se pojave u akvarijumima kako sa kiselom tako i u akvarijumima sa baznom vodom. U akvarijumima sa tvrdom vodom crne alge se pojavljuje u obliku sitnih dla?ica bele ili sive boje koje prave koncastu strukturu na ivicama listova ili na dekoraciji drvetu ili kamenu. Teško ih je ru?no ukloniti, ova vrsta alge se re?e pojavljuje u akvarijumima gde se redovno se dodaje CO2, od 30-40 ppm. Neki napominju da se re?e javlja u akvarijumima, gde se voda NE MENJA ?esto, a zdrave brzorastu?e biljke mogu u potpunosti da spre?e ovu algu da se razvija u akvarijumu.
Jedna od prevencija kada kupite nove biljke za svoj akvarijume se sastoji iz tog da dobro natopite biljke u slabom rastvoru varikine na 2 minuta, nakon ovoga bilke obavezno proprati sa ?istom vodom pre sa?enja u akvarijum.
Crne alge znaju obi?no i same od sebe da se povuku kada se ponovo uspostavi zadovoljavaju?i kvalitet vode, odnosno kada je novo fosfata i nitrata na niskom nivou.
Jedini prirodni neprijatelj ovih algi su ribe Crossocheilus siamensis .

ZELENE PRAŠKASTE ALGE




Zelene praškaste alge su u stvari zoo-spore koje se zadržavaju na samom staklu akvarijuma. One formiraju tanak zeleni sloj po površini stakla i za vrlo kratko vreme mogu prekriti celu površinu akvarijuma. Nije poznat ta?an pravi uzrok za pojavu ovih algi ali je jedan od glavnih uzroka za njenu pojavu koriš?enje jakog neadekvatnog inteziteta svetla.
Samo fizi?ko uklanjanje ove alge sa stakla ne?e nam pomo?i u borbi protiv ove vrste algi, alga ?e nekih 30 do 60 minuta da pluta rasuta po vodi akvarijuma i nakon toga ponovo ?e da se uhvati za staklenu površinu. Iz nekog razloga ova alga izbegava biljke, drvo, kamen i ostalu dekoraciju, zadržava se isklj?ivo na staklu.
Manjak hranljivih materija, odnosno održavanje nitrata na niskom nivou nije presudna za zaštitu od pojave i ekspanzije ove vrste algi. Najbolje rešenje u borni protiv ove alge je otkrivena od strane Tom Barra. Po njegovom prou?avanju ove vrste alge i posve?enom vremenu u borbi protiv nje, treba da pustimo da se alga razvije, bez fizi?kog odstranjivanja sa stakla. Ovog se treba pridržavati 10 do 20 dana, nakon ovog perioda alga ?e po?eti da razvija tanku prošaranu u više boja navlaku, na nekim mestima mo?i ?e da se primeti blago odpadanje algi u komadi?ima, to je pravi momenat da se alga odstrani sa stakla.

To je jedini na?in za uspešno odstranjivnja zelene praškaste alge iz akvarijuma.


ZELENA VODA ( CVETANJE ALGI )


Ovo vrsta algi je naj?eš?i problem kod formiranja novog akvarijuma, pojavljuje se u periodu od 10 do 15 dana dolazi do nagle ekspanzije jedno?eliskih algi. Kao što je ve? navedeno pojava ove alge je karakteristi?no za novo formirane akvarijume u kojima se još nisu fomirale anaerobne bakterije ili kao rezultat ve?eg poreme?aja u filtraciji vode (nagomilavanje nitrata, fosfata i amonijaka u vodi). Poreme?aj ovih parametara je osnova za uzrok pojave zelene vode.
Šta se dešava sa ovom algom? Alge mnogo bolje i brže troše fosfate od biljaka samim tim dolazi do njihovog naglog širenja. Nihovo razvijanje ne ide u nedogled ova pojava zelene vode posle nekog vremena može sama od sebe da se povu?e, alge svojom brzom ekspanzijom sagorevaju nitrate i kao proizvod reakcije dobijaju se nitrati koje troše biljke, tako da posle nekog perioda možemo da primetimo da voda sama od sebe po?inje da se razbistrava.

Postoji nekoliko na?ina za brži na?in eliminacije ove pojave.

Prvi na?in je da se akvarijum u potpunosti zatamni sa crnim materijalom ili cnom plasti?nom kesom za sme?e. Ova metoda je pogubna i za same biljke u akvarijumu ali to je samo trenutno ošte?enje biljaka, vremenom biljke ?e da se oporave. Prilikom koriš?enja ove metode za osloba?anje od ove vrste algi potrebno je da obratimo pažnju na nivo nitrata u vodi, dolazi do naglog skoka nitrata zbog velikog broja odumiranja algi. Da bi se smanjila koli?ina nitrata u vodi potrebno je da zamenimo ve?u koli?inu akvarijumske vode svežom pripremljenom vodom.

Drugi na?in je upotreba Diatom filtera, ova vrsta filtera koristi posebne medijume za filtriranje vode uz pomo? kojih se osloba?amo nagomilanih algi u vodi i kao rezultat dobijam ?istu vodu.

Tre?i na?in je upotreba UV-Sterilizatora, ova vrsta filtera uništava alge putem UV zraka. Ukoliko koristimo ovaj na?in da bi se oslobodili od ove alge potrebno je da obratimo pažnju na koli?inu nitrata isto kao i u prvom na?inu dolazi do njihovog naglog skoka, obavezna je zamena ve?e koli?ine vode radi poboljšanja kvaliteta vode .

?etvrti na?in osloba?anja od zelenih algi je dodavanje ve?e koli?ine dafnija u vodu dafnija se hrani ovom jedno?eliskom algom, mada u tom slu?aju je potrebno da se ribe premeste iz akvarijuma da se riba ne bi hranila sa dafnijom. Ova metoda lepo izgleda u teoriji mada je teže ostvarljiva zbog same nabavke dovoljne koli?ine dafnija.


ZELENE TA?KASTE ALGE




Razvoj i ekspanzija zelene ta?kaste alge je usko povezana sa jakim svetlom i nedstatkom PO4 u akvarijumu, svetlo je neophodno za njen razvoj. Ova vrsta alge se može na?i na akvarijumskom staklu i na spororastu?im biljkama, zelena ta?kasta alga teži da se sama izloži jakom svetlu. Zelena ta?kasta alga se pojavljuje u akvarijumima i jedan je od indikatora nedostatka (PO4) i bez obzira na to sto redovno vršimo dodavanje CO2 u vodu. Možemo da održavamo njen razvoj i ekspanziju na niskom nivou. Kao preventive u zaštiti protiv ove alge, treba redovno nedeljno menjati vodu.
Ova vrsta algi moze sa stakla da se mehani?ki ukloni žuljanjem, struganjem sa alatkom namenjenom za tu namenu ili možete da koristite potrošenu kreditnu plasti?nu karticu, ukoliko koristite placti?nu karticu izbegavate da oštetite staklo. Zelena ta?kasta alga se širi u manjim grupama kako po biljkama tako i po staklu . U biljnim akvarijumima treba da obratimo pažnju da spororastu?e biljke sadimo na mestima gde je svetlo slabijeg intezitet, na taj na?in bi se moglo izbeci pojava algi na listovima biljaka.


STAGHORN ALGE



Staghorn alge rastu kao duga?ka samostalna vlakna koja zajedno obrazuju strukturu sli?nu granama. Ova alga se razvija neposredno ispod izvora svetlosti, razvija se i na biljkama i na opremi. Posle nekog vremena Staghorn alga svojim razvijanjem po?inje da podse?a na mahovinu, dobija takvu formu pa je mnogi na prvi pogled i mešaju sa mahovinom. Jedina dobra strana ove vrste alge je ta što nakon perioda razvijanja alga staje sa razvojem i ostaje na tom nivou, ne širi se dalje velikom brzinom dok je uglavnom taj nagli rast i ekspanzija odlika drugih vrsta algi. Vlakna mogu da se protežu po površini ili u jako teškom slu?aju mogu da prekriju list biljke, u tom slu?aju dolazi do toga da napadnuti list biljke odumire.
Za pojavu ove alge uz jak intezitet svetla potreban je i visok nivo amonijaka, to nam je ujedno i dobar pokazatelj lošeg kvaliteta vode u našem akvarijumu. Bitno je znati da riba Crossocheilus siamensis može uspešno da odžava ovu vrstu algi na prihvatljivoj koli?ini. Najbolja metoda za suzbijanje Staghorn algi je da u akvarijumu imamo brzorastu?e biljke i da redovno vršimo kontrolu nivoa nitrata.

KON?ASTE ALGE


Kon?aste alge rastu pojedina?no na ivicama listova, izdanci rastu u visinu i do 30 cm dužine. Jako se lako uklanjaju trljanjem sa lista koji je napadnut. Prevelika koli?ina gvož?a u vodi je jedan od uslova za pojavu kon?aste alge. Ukoliko dodajemo hemiske preparate za bolji razvoj biljaka poželjno ih je koristiti u takvom obliku da tretiramo samo podlogu, na taj na?in kon?asta alga teže dolazi do potrebnih sastojaka za razvoj. Ukoliko vodu tretiramo sa te?nim preparatima za pospešivanje i razvoj biljaka moramo da pazimo u kojim koli?inama doziramo preparate u vodu da bi izbegli pojavu kon?astih algi .
Algama se hrane mali ra?i?i Cardina japonica, kon?asta alga ukoliko gusto razvije svoje izdanke izgledom može da podse?a na Dlakavu algu.

BRADATE ZELENE ALGE



Bradate zelene alge mogu jako atraktivno da izgledaju u akvarijumu ako se nalaze na kamenu ili drvetu. Kao i za ve?inu algi bradata alga se pojavljuje ispod intenzivnog izvor svetlosti. Ova alga je jako mekana i klizava na dodir, mehani?ki se lako odstranjuje sa površina na kojoj se pojavi. Bradata alga se javlja na opremi, dekoraciji, podlozi, na spororastu?im biljkama. Raste i razvija se velikom brzinom, izdanci rastu do 3 cm u visinu. Najbolji na?in da kontrolišemo razvoj ove alge je uz pomo? Crossocheilus siamensis koji se hrani ovom algom, sa ovom algom se hrani i Plecostomus spp. Fotoperiod ne bi trebao da bude duži od 12 sati u toku dana ako zelimo da izbegnemo pojavu bradate alge, tako?e je potrebno obratiti pažnju na koli?inu nitrata u vodi .
Bradata alga se naj?eš?e pojavljuje u biljnim akvarijumima gde je nivo CO2 i NO3 na niskom nivou. Za pojavu ove alge nije bitno da li je pH vode visok ili nizak, najkarakteristi?nije za nju je da se ?eš?e pojavljuje u akvarijumima koji su slabo ili potpuno ure?eni bez biljaka.

DLAKAVE ALGE



Dlakave alge formiraju svoje kolonije na spororast?im biljkama, na podlozi i na komadim dekoracije drvetu ili kamenu. Dlakava alga je zeleno-sive boje. Raste u visinu do 4 cm. Lako se mehani?ki uklanja sa površina na kojima se nalazi. Ve?ina akvarista ne uklanja ovu vrstu algi iz akvarijuma iz razloga zato što ona predstavlja dobar dodatak uz osnovni izvor hrane za ve?inu riba. U akvarijumima gde je strujanje vode ja?e dlakava alga obrazuje loptice po dnu akvarijuma, ako je strujanje vode ja?e loptice se pomeraju po dnu .

BRAON ALGE



Braon alge su u stvari diatomeje, mogu da se formiraju na staklu biljkama i na dekoraciji. Lako se mehani?ki uklanjaju sa površina na kojima se nalaze. Pojava ovih algi je ?esto povezana sa formiranjem novog akvarijuma, obi?no se pojavi u prvih 2 meseca od formiranja akvarijuma. Ukoliko se braon alge formiraju kod starije formiranih akvarijuma uzrok možemo da potražimo kod slabog inteziteta svetla ili ukoliko se u vodi nalazi ve?a koli?ina silikata i minerala. Crossocheilus siamensis je algar koji se hrani braon algom i sa velikom lako?om može da se oslobodi naslaga braon algi u akvarijumu, mada braon alge ponekad znaju i same da se povuku ukoliko se uslovi za njeno razvijanje promene.

FUZZ ALGE (zelene alge)



Zelene alge se razvijaju na listovima biljaka i na samim stabljikama biljaka, obi?no ako su izložene jakom se brže razvijaju. Biljke na kojima se formirala zelena alga ima?e problema sa rastom i razvijanjem iz prostog razloga zato što ?e sama biljka pod uticajem alge da ispušta u vodu hranljive materije koje su joj neophodne za pravilan razvoj i rast . Za zelenu algu vlada mišljenje da je sasvim normalna pojava ako se nalazi u akvarijumu u nekim manjim kolonijama. Akvarijumi koji su naseljeni sa Crossocheilus siamensis, Amano shrimps i sa nekim vrstama živorotki vrlo lako mogu da se nose u borbi sa kolonijama zelenih algi. Dobro ubiljen akvarijum sa više vrsta biljaka i sa pravilnom prihranom biljaka i živih organizama u akvarijumu spre?i?e pojavu zelenih algi.

PLAVO ZELENA ALGA (CIJANOBAKTERIJA)



Plavo zelena alga je u stvari pogrešno klasificirana u pitanju je zapravo cijano-bakterija. Mogu da se formiraju u plavoj ili zelenoj boji sa ja?im ili slabijim primesama obadveju boja, karakteristi?ne su po svojoj ljigavoj (Razmazanoj) formi. U akvarijumima u kojima se razvija ova vrsta alge, akvarijumska voda ima specifi?an miris mo?vare. Pojavljuje se u akvarijumima gde je voda alkalna (povišeni pH). Lako se mehani?ki uklanjaju sa površina na kojima se nalaze, mogu da se razvijaju kako na biljkama tako i na dekoraciji (Podloga, drva, kamen) i na opremi. Ukoliko se ne obrati pažnja na njihov razvoj, vrlo brzo mogu da prekriju ?itav scenario u akvarijumu. ?es?a zamena vode (Nizak nivo nitrata) nije uspešan vid borbe protiv ove vrste algi. Ukoliko se ipak desi da nam se ova vrsta alge otrgne kontroli i po?ne njeno veliko širenje po akvarijumu 200 mg erythromycina na 50 l vode brzo rešava problem plavo zelene alge. Ukoliko primenjujemo ovaj na?in osloba?anja akvarijuma od plavo zelene alge trebalo bi da imamo spremnu pripremljenu svežu vodu radi eventualne zamene vode nakon završenog tretiranja vode sa erythromycinom. Poterbno je i da obratimo pažnju na eventualne nagle promene nivoa nitrata i amonijaka u vodi , baš iz ovog razloga je poželjno imati pripremljenu svežu vodu kao preventivu.
Kao zakju?ak mozemo da izvu?emo da ukoliko vršimo redovnu zamenu vode u akvarijumu biljkama i ostalim stanovnicima pružamo pravilnu sredinu za razvoj i samim tim smanjujemo šansu za pojavu algi, uveri?ete se da je ovo pravi na?in za osloba?anje od algi u akvarijumu. Ukoliko se ipak do?e do pojave algi treba reagovati blagovremeno i nemojte da vas to vrati korak nazad u projektu koji ste zapo?eli.

Tekst preveo i prilagodio Dragan Kinez





Zahvaljujemo se Dušku Boji?u na predivnim fotografijama i na konsultacijama oko teksta.


Meni
stari FORUM
AKVARIJUM CENTAR
Akvarijum Centar
Izrada akvarijuma
Juwel akvarijumi
Slike akvarijuma
AKCIJE, Akvarijum Centar
Ponuda ribica
Back To Nature
PostExpress
KATEGORIJE PROIZVODA - najprodavanije
Kompresori Resun LP
Kanister filteri za akvarijum
Pumpe za fontane
Tetra Diskus
Kvarcni pesak za akvarijum
Kvarcni pesak za akvarijum
 
Prijava
Korisničko ime

Lozinka



Zaboravili ste lozinku?
Zatražite novu OVDE.
 
Online
Gosti: 65
Nema ÄŤlanova prisutnih

Registrovanih: 2,771
Neaktiviranih ÄŤlanova: 0
Najnoviji: Akvarijum Studio
 
Zadnji ÄŤlanci
Vrste i uzgajanje sl...
Proizvodjac za CO2 (...
Kozice za akvarijum ...
Lepljenje (pravljenj...
Kompakt Fluorescentn...
Postizanje efekta du...
Vodene paprati - Tip...
Filtracija u nature ...
T5 (HO) i T8 rasvjeta
Trimovanje biljaka u...
CO2 drop checker
Trimovanje stabljika...
Iwagumi - odrzavanje...
Alge i biljke
Iwagumi - kreiranje ...
Principi i tehnike u...
Iwagumi - principi p...
PPS-pro na?in doziranja
Odgovarajuce doziran...
Put do finalnog izgl...
Razvoj supstrata u "...
Identifikacija mahovina
Nature aquarium, aqu...
Tajne holandskog sti...
DIY Makroelementi st...
Principi aquascapinga
Low light biljni akv...
Biljke prednjeg plan...
Zid od mahovine
Dugorocno odrzavanje...
Filtracija u biljnom...
Metal halogena - MH ...
Drvo i bilje na njemu
Neocaridina denticul...
Rastvorljivost gasov...
EI sistem doziranja
Kontrola algi u bilj...
Cryptocoryne - prepo...
Znacaj mikro i makro...
DIY neonsko osvetljenje
Podloga u akvarijumu
Slama u borbi protiv...
Biotopski akvarijum ...
Supstrat za cvece ka...
Uzgoj biljaka u Hydr...
Aquascaping
Kamen i drvo - dekor...
Sezona biljaka
Razmnozavanje akvari...
Otvoren akvarijum
Osvetljenje za akvar...
Dodavanje CO2 u akva...
Makro i mikro elementi
Vrste algi
 
Baner

 
www.akvarijum-centar.com
Akvarijum Centar MATICNI BROJ: 64037803
PIB: 109243362
RADNO VREME:

LOKALNO VREME: 9:46:20 (GMT)

Akvarijum Centar Ocena 4.8 od maks. 5 bazirana 21 recenzija.
Dajte nam i vi ocenu na GOOGLE