Svima su nam poznati problemi sa algama u akvarijumu, i postoje brojni na?ini, uspe�ni ili manje uspe�ni u toj ve?noj borbi izme?u akvariste i te zelene napasti. U narednim redovima, bi?e opisan na?in borbe protiv algi, koji se kod nas samo retko pominje, ali je u svetu dosta ra�iren pogotovo u ve?im basenima vode ? rekama i jezerima. Poga?ate iz naslova, radi se o je?menoj slami.

Postoje brojna iskustva o upotrebi slame u borbi protiv algi, ali ne postoji do kraja dovedeno obja�njenje o mehanizmu njenog dejstva. Po nekim autorima slama, koja se razla�e u vodi, posredno preko pove?ane koli?ine izvora ugljenika uti?e na smanjenje pristupa?ne koli?ine fosfata, jer se alge brzo razvijaju i brzo potro�e fosfate iz vode, a po drugima, osloba?a neka jedinjenja koja deluju kao ?algistatik?. Pretpostavlja se da su ova jedinjenja lignini, od kojih nastaju humusne kiseline i druge humusne supstance. Ovakav proces se normalno de�ava u zemlji�tu prilikom nastanka humusa iz organskih ostataka..

Humusne supstance se normalno nalaze u naseljenim vodama, a pod dejstvom sun?eve svetlosti na vodu, u kojoj ve? postoji, naravno, i rastvoren kiseonik, nastaje vodonik- peroksid (H2O2). Mnogima je poznato dejstvo vodonik-peroksida na alge, a mnogi su ga i koristili. Male koli?ine vodonik-peroksida deluju inhibitorno na rast algi, �to je potvr?eno brojnim eksperimentima. Peroksidi su veoma reaktivni molekuli, i zbog toga se oni u vodi odr�avaju samo kratko vreme. Medjutim, kada su humusne kiseline stalno prisutne u vodi (raspadanjem slame), vodonik-peroksid nastaje kontinuirano. Slama se sporo raspada, ?ime se obezbe?uje uvek niska koncentracija peroksida i trajanje efekta minimum 6 meseci.
Raspadanje slame je mikrobiolo�ki proces i zavisi od temperature. Kao primer, navodi se da slama postaje aktivna posle 6-8 nedelja na temperaturi oko 10�C, ali joj je na temperaturi iznad 20�C treba svega 1-2 nedelje.

�to se ti?e upotrebe slame od drugih �itarica (p�enica, ra�, ovas), nije poznato njihovo dejstvo u smislu du�ine i intenziteta raspadanja, i efektivnosti , ali se pretpostavlja da imaju �li?no dejstvo, mada neki tvrde da slabije deluju.
Slama ne deluje na ve? prisutne alge, ali onemogu?ava njihov dalji rast i razmno�avanje, pa vremenom i alge koje su prisutne izumiru. Tako?e, efekti slame se prili?no umanjuju i usporavaju ako je u vodi prisutna velika koli?ina algi. Zbog toga se preporu?uje dr�anje slame u vodi bar 2 nedelje, pre nego �to se unese u akvarijum kao aktivna.

Aktivnost slame se pove?ava ukoliko je voda dobro obezbe?ena kiseonikom i ukoliko postoji protok vode kroz slamu, �to navodi na zaklju?ak da je, osim estetskog efekta, filter najpogodniji za sme�taj.
Do sada nema potvrde o negativnom uicaju slame na biljke, ribe i ostale stanovnike akvarijuma. �ta vi�e, postoje indicije da slama na njih deluje stimulativno, ?ak i ako je prisutna u mnogo ve?im koli?inama od preporu?enih.

E, tu se javlja mali problem. Nisam uspeo da nadjem preporu?ene doze u odnosu na zapreminu, ve? samo na povr�inu vode. Ako se ima u vidu da se slama naj?e�?e koristi u jezerima, i da je tamo populacija algi najvi�e razvijena u povr�inskom sloju (koji zahvata sigurno ve?u dubinu od dubine akvarijuma), onda ovakav na?in doziranja mo�e da se primeni i u akvarijumu.
Naime, preporu?uje se dodavanje od minimum 10g slame po 1 m2, ali je neki optimum oko 25g/m2. Ina?e, uno�ene su koli?ine i preko 100g/m2 i nisu prime?eni negativni efekti. Treba imati u vidu da je slama veoma laka, i da i sa malom masom zauzima veliku zapreminu u filteru, tako da sigurno ne mo�e do?i do predoziranja. Postavljanje slame u filter mo�e se izvr�iti na razli?ite na?ine (pustite ma�ti na volju) ali je bitno da bude u?vr�?ena ispod vode i ne preterano sabijena.
Ina?e, na internetu se mogu na?i lokacije koje prodaju slamu, pa ?ak i ekstrakte slame od je?ma, za akvaristi?ke svrhe.

Za kraj, evo tabele o uticaju slame na pojedine vrste algi:

Prije nekih dva mjeseca pro?itao sam negdje na netu, vi�e se ne sje?am gdje, ?lanak o upotrebi slame kao filter materijala. Poznato je odavno da slama spre?ava razvoj algi jer svojim raspadanjem lu?i hidrogen peroksid i huminsku kiselinu koja je otrovna za alge. Slama je potpuno biorazgradiv materijal i nema �tetnog djelovanja na akvarijsku floru i faunu a neki pokazatelji nam govore da pozitivno djeluje na zdravlje riba.
Poku�ao sam i sam upotrijebiti slamu za sada sam zadovoljan i u akvariju nema nikakvih �tetnih pojava a ni algi. Upotrebio sam slamu od je?ma koju sam isprao, izrezao na manje komade i prokuhao nekih pola sata. Stavio sam je u vre?ice od tila veli?nie dlana i stavio u filter kao predzadnji filter materijal, zadnji su kuglice od siporexa. Ovo sa siporexom, ja sam veliki pobornik DIY izrade akvarija i ostalih potrep�tina za akvaristiku. Koli?ina slame je otpilike jedna �aka na akvarij od 120 l prepun biljaka nabrojao sam ih 27. Slama je u filteru mjesec i pol dana, u me?uvremenu sam poja?ao intezitet svjetla uz redovito tjedno gnojenje, za sada nema algi. Ve?a koli?ina slame bi mogla utjecati na smanjenje kisika u akvariju. Postavlja se pitanje dali upotreba pesticida i herbicida u ranoj fazi rasta �itarica mo�e utjecati na ekosistem u akvariju �to je po mojem mi�ljenju malo vjerojatno jer vremenski utjecaji a i termi?ka obrada slame prije upotrebe smanjuje tu mogu?nost.

Zaklju?ak je da slamu kao potpuni prirodni materijal mo�emo koristiti u borbi protiv algi .
Za ove tvrdnje nemam znanstvene dokaze ali stoljetno iskustvo drugih ljudi u spre?avanju razvoja algi u vrtnim ribnjacima i akvarijima mo�emo iskoristiti za svoje potrebe.